U svojim uvodnim govorima i predsednica Narodne skupštine i Poverenica za rodnu ravnopravnost istakle su povećanje broja žena u Parlamentu ali i dalje nedovoljnu zastupljenost žena u organima državne uprave i na rukovodećim pozicijama u javnim preduzećima. Obe su se posebno osvrnule na loš tretman koje žene, koje vrše javnu funkciju, imaju u medijima gde se najmanje komentariše njihov rad i stručne kompetencije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je istakla da će neravnopravnost u medijima upravo biti i njen prioritet u radu, imajući u vidu da su ovakva izveštavanja medija suprotna i pravnim propisima.

   Izveštaj o radu u periodu između dve konferencije podnela je narodna poslanica Stefana Miladinović, a pregled ciljeva Treće nacionalne konferencije – narodna poslanica Dubravka Filipovski, posebno ističući da prvi put ove godine imamo 28 institucija - budžetskih korisnika koje će uvesti rodno odgovorno budžetiranje. Ovo je svakako i dalji cilj Ženske parlamentarne mreže, a kao preduslov tome je rad na rodnoj analizi i statistici.

   Rad je nastavljen u tri radne grupe od kojih su prve dve bile na temu rodno odgovornog budžetiranja na lokalnom, odnosno republičkom i pokrajinskom nivou, a treća na temu praćenja izvršenja budžeta sa stanovišta rodne ravnopravnostii i uloga Ženske parlamentarne mreže NSRS u tom procesu. Treću radnu grupu vodila je članica Ženske parlamentarne mreže i Potpresednica Narodne skupštine Gordana Čomić, a u njenom radu učestvovale su i članice Kluba Prvih žena.